Aktuelno

Пруга Београд – Будимпешта  Прва фаза Београд – Стара Пазова

28. 11. 2017

Пруга Београд – Будимпешта Прва фаза Београд – Стара Пазова

Циљ модернизације железничке везе Београда и Будимпеште, односно крака Коридора X ка Будимпешти, је да се реконструкцијом постојеће једноколосечне пруге и изградњом другог колосека формира савремена двоколосечна пруга “високе перформансе” за мешовит (путнички и теретни) саобраћај и брзину до 200km/h.

detaljnije
Sve vesti

Pošalji prijatelju

Istorijat

Još davne 1880. godine u vreme Kneževine Srbije osnovano je Odeljenje za građenje železnice u kojem su započeti prvi projekti naše železničke mreže.

U vreme posleratne obnove, kada se izgradnja saobraćajne infrastrukture utrkivala sa elektrifikacijom i podizanjem velikih industrijskih objekata u FNRJ, 01.02.1948. godine formiran je Zavod za projektovanje Ministarstva saobraćaja FNRJ, kome je povereno projektovanje i stručni nadzor u oblasti izgranje pruga. U periodu od 1952. do 1960. godine Zavod je prolazio kroz više organizacionih promena i jedno vreme je poslovao kao samostalno privredno preduzeće izvan sastava Jugoslovenskih železnica (1952. - 1957. godine). Odlukom Generalne direkcije JŽ, 1958. godine formirana je Uprava za studije, projektovanje i nadzor građenja JŽ. Sprovođenjem reorganizacije Jugoslovenskih železnica 1961. godine Uprava za studije, projektovanje i nadzor građenja JŽ transformisana je u preduzeće pod nazivom Zavod za projektovanje ZJŽ.

Paralelno sa radom Zavoda za projektovanje ZJŽ, u okviru Odeljenja za investicije Direkcije železnica Beograd, 1954. godine formiran je Biro za projektovanje. Početkom 1959. godine Biro za projektovanje prelazi iz Direkcije železnica Beograd u sastav Građevinskog odeljenja ŽTP "Beograd". Biro za projektovanje 1963. godine postaje Biro za studije, projektovanje i nadzor građenja, koji u svom sastavu ima četiri sektora: za studije, za projektovanje, za elektrotehničke poslove i za nadzor građenja. U želji da se istakne značaj istraživačkog rada 1974. godine Biro za studije, projektovanje i nadzor građenja menja svoj naziv u Centar za istraživanje i projektovanje - CIP.

U vreme posleratne obnove u Jugoslaviji nije postojao nijedan samostalni naučnoistraživački institut koji bi se bavio izučavanjem problematike saobraćaja. Takva naučna ustanova formirana je tek 05.06.1961. godine pod nazivom Saobraćajni institut. Osnivači su bili Savezna saobraćajna komora, Zajednica jugoslovenskih železnica i Zajednica jugoslovenskih PTT. Saobraćajni institut je u razvoju i organizovanju prošao kroz nekoliko etapa. Marta 1969. godine integrisan je sa Železničkim institutom i menja svoj naziv u Institut "Kirilo Savić". Iz Instituta "Kirilo Savić" 1983. godine se izdvojio Zavod za ekonomiku saobraćaja pod nazivom Institut za ekonomiku saobraćaja, koji 1985. godine ulazi u sastav ŽTP "Beograd" kao OOUR i ponovo vraća naziv Saobraćajni institut.

Zavod za projektovanje ZJŽ se 01.07.1986. godine integrisao sa Centrom za istraživanje i projektovanje - CIP. Udružena organizacija zadržala je naziv Centar za istraživanje i projektovanje - CIP. Centar za istraživanje i projektovanje - CIP 01.07.1987. godine integriše se sa Saobraćajnim institutom i tako nastaje današnji Saobraćajni institut CIP d.o.o.

Istorijat - Prikaz studija, projekata i izgrađenih pruga [ pdf | 4.93MB ]

Istorijat - Najznačajnija ostvarenja [ pdf | 6.48MB ]

Sedište Saobraćajnog instituta CIP d.o.o. je u Beogradu u ulici Nemanjina 6/IV. Radne prostorije se nalaze još u ulici Trg Nikole Pašića 8 u Beogradu gde je smešten deo Zavoda za ekonomiju i tehnologiju saobraćaja, i u Batajnici u ulici Matrozova bb gde se nalazi skladišni prostor mašina i opreme za geološka istraživanja.