štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Saobraćajnom institutu CIP druga nagrada 26. Međunarodnog salon urbanizma u Nišu

10. 11. 2017

Saobraćajni institut CIP ove godine osvojio je drugu nagradu 26. Međunarodnog salona urbanizma u Nišu u kategoriji Regionalni prostorni planovi i planovi područja posebne namene, za Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd - Subotica - državna granica (Kelebija).

U Nišu, ove godine, Saobraćajni institut CIP, pored nagrađenog projekta, predstavio je i Urbanistički projektat za Batrovce.

26. Međunarodni salon urbanizma u Nišu održava se u organizaciji Udruženja urbanista Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i grad Niš i traje do 15. novembra.

nagrada
dobitnici
plakat 1
plakat 2

Prostorni plan područja posebne namene infratrukturnog koridora železničke pruge Beograd - Subotica - državna granica (Kelebija)

Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd - Subotica - državna granica (Kelebija), koji je uradio Saobraćajni institut CIP, utvrđen je Uredbom Vlade Republike Srbije u aprilu 2017. godine.

Prostorni plan se izrađuje u cilju stvaranja uslova za modernizaciju pruge Beograd - Subotica - državna granica (Kelebija), koja je deo Projekta železničke pruge kroz Mađarsku i Srbiju, a u skladu sa Memorandumom o razumevanju i saradnji na projektu mađarsko - srpske železnice, između nacionalne Komisije za razvoj i reforme Narodne Republike Kine, Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Mađarske i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Planom je u celini obuhvaćen ifrastrukturni koridor pruge od Beograda do državne granice, u skladu sa konceptom planiranja saobraćajnih koridora kao jedinstvenih celina obuhvaćenih jednim planskim dokumentom.

Visoki tehnički standardi su uslov koji je EU postavila za Panevropsku železničku mrežu, kako bi se obezbedila konkurentnost železničkog sektora. Restrukturiranja železničkog sektora u različitoj dinamici zahvataju zemlje Jugoistočne Evrope. Promene ovog tipa, kada su u pitanju železnice kao sistem, sprovode se sinhronizovano na širem području i trebalo bi da omogući realizaciju prvog dela velikog projekta - modernizaciju pruge od Budimpešte do Beograda. Pruga će imati veliki značaj za zemlje centralne i istočne Evrope.

Regionalna povezivanja i saradnja sa susedima su pretpostavke za šire integracije i u tom smislu predstavljaju značajnu kariku za učvršćivanje pozicije Republike Srbije u širem okruženju.

Planiranje, korišćenje, uređenje i zaštita prostora železničke pruge zasnivaće se na principima unapređenja i povećanja kvaliteta i kvantiteta železničkog saobraćaja i infrastrukture, korišćenja povoljnog geografskog i saobraćajnog položaja Republike Srbije i bržeg napretka u integraciji u okruženje, uz smanjivanje štetnog uticaja na životnu sredinu i uz poštovanje evropskih standarda, stabilnosti sistema, ekološke pouzdanosti, bezbednosti i ekonomske isplativosti.

Viziju predstavlja uređena, bezbedna i efikasna mreža železničkih pruga, sa odgovarućim stepenom tehnološkog razvoja i primenom tehničkih rešenja, koji odgovaraju prugama visokih performansi i omogućavaju adekvatno povezivanje sa okruženjem. Dugoročni cilj razvoja železničke mreže je da magistralne pruge Republike Srbije, kao deo koridora H i deo prioritetnih pravaca jugoistočne Evrope, budu kvalitetne dvokolosečne pruge, osposobljene za mešovit putnički i teretni saobraćaj, za brzine do 200 km/h i kombinovani prevoz.

Cilj Plana je (stvaranje planskog osnova) omogućavanje realizacije projekta izgradnje, modernizacije i rekonstrukcije pruge, na deonici Beograd - Novi Sad i provera strateški utvrđene trase pruge na deonici Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), uz rešavanje potencijalnih konflikata u prostoru i ostvarivanje pozitivnih efekata uticaja infrastrukturnog koridora.

Posebna namena - infrastrkturni koridor železničke pruge, predstavlja linijski infrastrukturni sistem. Shodno tome, Plan akcentuje tehnička rešenja, koja predstavljaju osnov za tretiranje ostalih planskih postavki, odnosno delova Plana koji se bave konfliktima u prostoru, uticajima posebne namene, rešenjima, prioritetima.

Izrada prostornih planova područja posebne namene infrastrukturnih sistema, u osnovi se oslanja na tehničku dokumentaciju, a nivo tehničke dokumentacije predstavlja osnov za odlučivanje o određivanju delova obuhvata koji sadrže detaljnu razradu, potrebnu za direktno sprovođenje.

Ovakvim pristupom omogućava se usklađenost stepena detaljnosti tehničke dokumentacije i stepena detaljnosti planskih rešenja, što je od izuzetnog značaja u delovima u kojima Plan predstavlja osnov za direktno sprovođenje.

Metodološki pristup posebnoj nameni, u ovom planu, predstavlja sintezu elemenata, koji su utvrđeni planskim zadatkom, postojećim ulaznim podacima, postojećom tehničkom dokumentacijom i zakonski propisanim sadržajem Plana.

Karakteristiku Plana predstavlja proširenje postojećeg infrastrukturnog koridora, čime se minimalizuju negativni uticaji na okruženje.

Posebna namena obuhvata infrastrukturni koridor pruge za brzine do 200km/h koju čine tri karakteristične deonice: Beograd - Stara Pazova, detaljna razrada sa elementima za direktno sprovođenje, Stara Pazova - Novi Sad, usklađivanje postojećih rešenja i Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), strateški plan sa elementima i smernicama za dalju razradu.

U daljoj izradi planske dokumentacije predstoji detaljna razrada deonice Novi Sad - Subotica, koja će se izrađivati paralelno sa izradom tehničke dokumentacije, koju radi Saobraćajni institut CIP.