štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Скопски железнички чвор

У земљотресу у Скопљу 1963. године су град и железничка постројења претрпели тешка разарања. Раније усвојени генерални урбанистички план стављен је ван снаге, чиме је доведено у питање раније усвојено решење железничког чвора из 1961. године. Ипак дата је сагласност за изградњу моста преко Вардара.

1

Оваквом одлуком Градског собрања оснажена је првобитна идеја о северној обилазној прузи као прикључној прузи за чвор из правца Косовске Митровице и Гостивара. Дислокација путничке станице са дотадашњег места упућивала је на најближу могућу локацију нове станице, јер је постојећа станица имала идеалан положај у односу на град. Ранжирна станица се морала ротирати скоро под правим углом у односу на раније усвојено решење из 1961. године.

2

Овако задате локације најважнијих станица и пруга требало је уконпоновати у рационално техничко решење чвора, узимајући у обзир и све остале неопходне делове чвора. Тако је настало ново решење Скопског железничког чвора које је 1965. године израдио Завод за пројектовање ЈЖ. Ново решење полази од потпуне диференцијације путничког саобраћаја од теретног на подручју града.

За путнички саобраћај предвиђена је нова путничка станица пролазног типа у насељу Пролеће и техничка путничка станица у насељу 11. октомбри поред пруге према Ђевђелији.

У једностраној гравитационој ранжирној станици која је лоцирана код села Трубарево изграђена је пријемна група са 7 колосека, ранжирно-отпремна група са 20 основних и 12 помоћних колосека и станична група за сабирне возове са 8 колосека. Изграђени су и сви неопходни објекти високоградње.
Повратак