štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Београдски железнички чвор

видеоМали

Београд је главни град Републике Србије са око два милиона становника. Живи и развија се на две велике реке Сави и Дунаву. Београд има значајно место у мрежи Паневропских приоритетних саобраћајних коридора. Налази се на железничком, путном и авио Коридору 10 и Дунаву - водном Коридору 7. Београд има све предуслове да се развија као центар Југоисточне Европе. Кроз Београд се остварују природне и најрационалније железничке везе Севера и Југа, Истока и Запада.

Кроз Београдски железнички чвор пролазе међународне магистралне пруге које преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт са Баром. Београдски чвор представља центар железничке мреже Србије. Има кључну улогу у одвијању железничког саобраћаја на целој мрежи.

КОНЦЕПТ РАЗВОЈА ЧВОРА 

У циљу усклађеног развоја железнице и града усвојени су принципи развоја чвора, као основа за сва техничка и урбанистичка решења од 1956. године до данас:

  • ослободити обале река, Савски анфитеатар и Топчидер од железничких постројења,
  • раздвојити путнички и теретни саобраћај на прилазима граду и ослободити централну зону града од теретног саобраћаја, што има значајан функционални, просторни и еколошки ефекат.
  • организовати путнички саобраћај тако да возови са свих пруга пролазе кроз станице на левој и десној страни реке Саве,
  • концентрисати целокупан рад са теретним возовима у једној ранжирној станици у тежишту теретног саобраћаја на периферији града,
  • локални робни рад концентрисати у мултимодалне логистичке центре.
s1

Све пројекте реконструкције чвора, од прве идеје до данас, израдио је Саобраћајни институт ЦИП.

Београдски железнички чвор реконструише се и гради више од 50 година у различитим политичким, економским и технолошко-развојним условима. То је период у којем је Београд био главни град различитих држава. Железнице Србије су заостајале, а европске железнице достизале најсавременији техничко-технолошки развој.Усвојени концепт чвора реализује се кроз два система: за теретни и за путнички саобраћај, који представљају усклађену целину.

Теретни систем чвора

Основу теретног система представљају станица Београд Ранжирна у Макишком пољу и теретне обилазне пруге. Саобраћај теретних возова одвија се обилазним пругама по периферији града.

Данас се теретни саобраћај са свих праваца одвија пругама и станицама теретног система чвора, осим правца према Банату где возови за превоз терета саобраћају кроз Савски амфитеатар и око Калемегдана.

За ослобађање централне зоне града од превоза терета и опасних материја на правцу према Банату мора се завршити пројектовање и изградити теретна обилазна пруга Бели Поток-Винча-Панчево, са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче.

На иницијативу Министарства за инфраструктуру и Града Београда Саобраћајни институт ЦИП израдио је Генералне и Идејне пројекте за обилазну пругу, обилазни аутопут и мост преко Дунава, а неопходно је да изради и Главне пројекте.

s2

Путнички систем

С обзиром да изградња путничког система чвора није завршена, саобраћај се данас не одвија по замишљеном концепту.

Даљински путнички саобраћај одвија се старим системом чвора, тако да возови из свих праваца завршавају и започињу вожњу у постојећој путничкој станици Београд у Савском амфитеатру

Изграђене пруге новог путничког система користе се за саобраћај "Беовоза".
Да би се путнички систем чвора ставио у функцију потребно је завршити пројектовање и изградњу концептом предвиђених станица: Београд Центар, ТПС Земун и ТПС Кијево.

Савремене путничке станице у Европи пројектују се као места размене између различитих саобраћајних мрежа интегрисана у урбанистичко окружење. Станице постају центри за разноврсне услуге у коме се обавља читав низ активности, које прате саобраћај или су индиректно везана за проток путника. 

s3

Нове станице се граде, често уз ангажовање приватног капитала, тако да пружају широку лепезу услуга: хотели, ресторани, комерцијални и пословни центри.

Станица Београд Центар представља срце путничког система Београдског железничког чвора. Налази се у централној зони града на десној страни реке Саве, пролазна је за главне саобраћајне правце и добро повезана са градом друмским саобраћајницама и метроом. Пројектована је као савремена путничка станица са 10 колосека, 6 перона и модерном станичном зградом у оквиру саобраћајно-пословно-комерцијалног комплекса. Започету изградњу треба наставити и израдити неопходну техничку документацију.

Техничка путничка станица Земун је почетно-завршна станица за правце са југа и истока. У станици су изграђена постројења за негу и одржавање електромоторних возова које користи "Беовоз". Концептом чвора дефинисана су дугорочна решења, а у складу са потребама саобраћаја треба пројектовати, изградити и опремити прву фазу постројења за негу и одржавање путничких возова.

Изградња техничке путничке станице Кијево, са везним пругама, захтева значајне реконструкције магистрале у Топчидерској долини. 

Робно транспортни центар Макиш

Савремени Робно транспортни центар са робном станицом, контејнерским терминалом и јавним складиштима планиран је на слободном простору уз станицу Београд Ранжирна у Макишу. Добро је повезан пругама из свих праваца и лако доступан друмским возилима из града и са аутопутске обилазнице.
За реализацију ових постројења, потребно је припремити урбанистичку и техничку документацију. 

Савски амфитеатар

Простор Савског амфитеатра данас је попуњен железничким постројењима различите намене.

Изградњом путничке станице Београд Центар, техничких станица у Земуну и Кијеву, Робно транспортног центра у Макишу и обилазне пруге Бели Поток-Винча-Панчево, теретни систем и нови путнички систем стављају се у функцију по концепту чвора.

име се стварају услови да се комплекс Савског амфитеатра, који има површину од око 80 хектара, урбанизује атрактивним градским садржајима повезаним градском железницом, уз вишемилионску финансијску корист за Град Београд и Републику Србију.

sss4

На крају треба истаћи:

Планираним радовима, развој чвора није у потпуности завршен. Потребно је изградити станичне зграде у станицама Нови Београд, Земун и Раковица, завршити неопходне реконструкције и доградње колосечних капацитета и друге радове који обезбеђују услове за савремено функционисање чвора у великом граду.

Постојеће пруге старог чвора у Топчидерској долини, Савском амфитеатру и око Калемегдана треба модернизовати са системом стајалишта као део приградско-градског система Беовоза, који треба ширити према приградским насељима и аеродрому.

 

Повратак