Саобраћајни институт ЦИП :: Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/rss.html Листа вести ci http://www.sicip.co.rs/thumbnail/DSCN1995.jpg?thumbId=986&fileSize=8805&contentType=image/jpeg&lastModified=1276699660000 Саобраћајни институт ЦИП :: Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/rss.html Београдски железнички чвор http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/285/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80.html Београд је главни град Републике Србије са око два милиона становника. Живи и развија се на две велике реке Сави и Дунаву. Београд има значајно место у мрежи Паневропских приоритетних саобраћајних коридора. Налази се на железничком, путном и авио Коридору 10 и Дунаву - водном Коридору 7. Београд има све предуслове да се развија као центар Југоисточне Европе. Кроз Београд се остварују природне и најрационалније железничке везе Севера и Југа, Истока и Запада. Кроз Београдски железнички чвор пролазе међународне магистралне пруге које преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт са Баром. Београдски чвор представља центар железничке мреже Србије. Има кључну улогу у одвијању железничког саобраћаја на целој мрежи.

Београд је главни град Републике Србије са око два милиона становника. Живи и развија се на две велике реке Сави и Дунаву. Београд има значајно место у мрежи Паневропских приоритетних саобраћајних коридора. Налази се на железничком, путном и авио Коридору 10 и Дунаву - водном Коридору 7. Београд има све предуслове да се развија као центар Југоисточне Европе. Кроз Београд се остварују природне и најрационалније железничке везе Севера и Југа, Истока и Запада.

Кроз Београдски железнички чвор пролазе међународне магистралне пруге које преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт са Баром. Београдски чвор представља центар железничке мреже Србије. Има кључну улогу у одвијању железничког саобраћаја на целој мрежи.

КОНЦЕПТ РАЗВОЈА ЧВОРА 

У циљу усклађеног развоја железнице и града усвојени су принципи развоја чвора, као основа за сва техничка и урбанистичка решења од 1956. године до данас:

  • ослободити обале река, Савски анфитеатар и Топчидер од железничких постројења,
  • раздвојити путнички и теретни саобраћај на прилазима граду и ослободити централну зону града од теретног саобраћаја, што има значајан функционални, просторни и еколошки ефекат.
  • организовати путнички саобраћај тако да возови са свих пруга пролазе кроз станице на левој и десној страни реке Саве,
  • концентрисати целокупан рад са теретним возовима у једној ранжирној станици у тежишту теретног саобраћаја на периферији града,
  • локални робни рад концентрисати у мултимодалне логистичке центре.

Све пројекте реконструкције чвора, од прве идеје до данас, израдио је Саобраћајни институт ЦИП.

Београдски железнички чвор реконструише се и гради више од 50 година у различитим политичким, економским и технолошко-развојним условима. То је период у којем је Београд био главни град различитих држава. Железнице Србије су заостајале, а европске железнице достизале најсавременији техничко-технолошки развој.Усвојени концепт чвора реализује се кроз два система: за теретни и за путнички саобраћај, који представљају усклађену целину.

Теретни систем чвора

Основу теретног система представљају станица Београд Ранжирна у Макишком пољу и теретне обилазне пруге. Саобраћај теретних возова одвија се обилазним пругама по периферији града.

Данас се теретни саобраћај са свих праваца одвија пругама и станицама теретног система чвора, осим правца према Банату где возови за превоз терета саобраћају кроз Савски амфитеатар и око Калемегдана.

За ослобађање централне зоне града од превоза терета и опасних материја на правцу према Банату мора се завршити пројектовање и изградити теретна обилазна пруга Бели Поток-Винча-Панчево, са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче.

На иницијативу Министарства за инфраструктуру и Града Београда Саобраћајни институт ЦИП израдио је Генералне и Идејне пројекте за обилазну пругу, обилазни аутопут и мост преко Дунава, а неопходно је да изради и Главне пројекте.

Путнички систем

С обзиром да изградња путничког система чвора није завршена, саобраћај се данас не одвија по замишљеном концепту.

Даљински путнички саобраћај одвија се старим системом чвора, тако да возови из свих праваца завршавају и започињу вожњу у постојећој путничкој станици Београд у Савском амфитеатру

Изграђене пруге новог путничког система користе се за саобраћај "Беовоза".
Да би се путнички систем чвора ставио у функцију потребно је завршити пројектовање и изградњу концептом предвиђених станица: Београд Центар, ТПС Земун и ТПС Кијево.

Савремене путничке станице у Европи пројектују се као места размене између различитих саобраћајних мрежа интегрисана у урбанистичко окружење. Станице постају центри за разноврсне услуге у коме се обавља читав низ активности, које прате саобраћај или су индиректно везана за проток путника. 

Нове станице се граде, често уз ангажовање приватног капитала, тако да пружају широку лепезу услуга: хотели, ресторани, комерцијални и пословни центри.

Станица Београд Центар представља срце путничког система Београдског железничког чвора. Налази се у централној зони града на десној страни реке Саве, пролазна је за главне саобраћајне правце и добро повезана са градом друмским саобраћајницама и метроом. Пројектована је као савремена путничка станица са 10 колосека, 6 перона и модерном станичном зградом у оквиру саобраћајно-пословно-комерцијалног комплекса. Започету изградњу треба наставити и израдити неопходну техничку документацију.

Техничка путничка станица Земун је почетно-завршна станица за правце са југа и истока. У станици су изграђена постројења за негу и одржавање електромоторних возова које користи "Беовоз". Концептом чвора дефинисана су дугорочна решења, а у складу са потребама саобраћаја треба пројектовати, изградити и опремити прву фазу постројења за негу и одржавање путничких возова.

Изградња техничке путничке станице Кијево, са везним пругама, захтева значајне реконструкције магистрале у Топчидерској долини. 

Робно транспортни центар Макиш

Савремени Робно транспортни центар са робном станицом, контејнерским терминалом и јавним складиштима планиран је на слободном простору уз станицу Београд Ранжирна у Макишу. Добро је повезан пругама из свих праваца и лако доступан друмским возилима из града и са аутопутске обилазнице.
За реализацију ових постројења, потребно је припремити урбанистичку и техничку документацију. 

Савски амфитеатар

Простор Савског амфитеатра данас је попуњен железничким постројењима различите намене.

Изградњом путничке станице Београд Центар, техничких станица у Земуну и Кијеву, Робно транспортног центра у Макишу и обилазне пруге Бели Поток-Винча-Панчево, теретни систем и нови путнички систем стављају се у функцију по концепту чвора.

име се стварају услови да се комплекс Савског амфитеатра, који има површину од око 80 хектара, урбанизује атрактивним градским садржајима повезаним градском железницом, уз вишемилионску финансијску корист за Град Београд и Републику Србију.

На крају треба истаћи:

Планираним радовима, развој чвора није у потпуности завршен. Потребно је изградити станичне зграде у станицама Нови Београд, Земун и Раковица, завршити неопходне реконструкције и доградње колосечних капацитета и друге радове који обезбеђују услове за савремено функционисање чвора у великом граду.

Постојеће пруге старог чвора у Топчидерској долини, Савском амфитеатру и око Калемегдана треба модернизовати са системом стајалишта као део приградско-градског система Беовоза, који треба ширити према приградским насељима и аеродрому.

 

]]>
Thu, 20 May 2010 22:56:44 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/285/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80
Новосадски железнички чвор http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/291/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80.html Железничка станица на Лиману и прва простројења Новосадског железничког чвора изграђена су за време градње пруге Суботица - Нови Сад - Инђија 1883. године. Бомбардовањем 6. априла 1941. године, нанета су велика разарања и оштећења Новосадском железничком чвору. Стари железнички мост изграђен је 1883. године, а чији се остаци и данас могу видети. Изградњом овог друмског моста створени су услови да се преко њега привремено реши и железнички саобраћај између Петроварадина и Новог Сада.

Железничка станица на Лиману и прва простројења Новосадског железничког чвора изграђена су за време градње пруге Суботица - Нови Сад - Инђија 1883. године.

Бомбардовањем 6. априла 1941. године, нанета су велика разарања и оштећења Новосадском железничком чвору. Стари железнички мост изграђен је 1883. године, а чији се остаци и данас могу видети.

Изградњом овог друмског моста створени су услови да се преко њега привремено реши и железнички саобраћај између Петроварадина и Новог Сада.

Створена је изузетно неповољна ситуација за железницу и за град Нови Сад. Железница је имала велике тешкоће у организацији и у функционисању саобраћаја уз врло високе експлоатационе трошкове, а град Нови Сад и становништво дневно су трпели негативне последице у застоју саобраћаја, узнемиравању становништва пролазом возова, угроженом безбедношћу, а посебно ограниченим могућностима за изградњу и реконструкцију блокова у најужем центру града.

Пројектовање железничког чвора поверено је Заводу за пројектовање ЈЖ. Крајем 1957. године почела је изградња новог моста по пројекту професора Жежеља. Мост је завршен и пуштен у саобраћај 31. октобра 1961. године.

Изградња нове путничке железничке станице и путничке зграде са тргом почела је 01. марта 1963. године, а завршена 31. маја 1964, када је свечано пуштена у саобраћај.

Остварена је потпуно нова концепција просторног развоја града. Основа усвојене концепције је доследна и стриктна реализација усвојених решења и поставки Генералног урбанистичког плана. Постигнуто је оптимално решење у коме је путничка зграда са тргом у централној градској зони, а сва остала железничка постројења у индустријској зони између железничке пруге и канала Дунав-Тиса-Дунав.

Изградњом железничког чвора град Нови Сад је започео реконструкцију великог обима. Истовремено се реализују пробоји булевара, од којих један повезује нову железничку станицу преко центра града са Дунавом.

]]>
Thu, 20 May 2010 23:13:58 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/291/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80
Скопски железнички чвор http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/289/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80.html У земљотресу у Скопљу 1963. године су град и железничка постројења претрпели тешка разарања. Раније усвојени генерални урбанистички план стављен је ван снаге, чиме је доведено у питање раније усвојено решење железничког чвора из 1961. године. Ипак дата је сагласност за изградњу моста преко Вардара. Оваквом одлуком Градског собрања оснажена је првобитна идеја о северној обилазној прузи као прикључној прузи за чвор из правца Косовске Митровице и Гостивара. Дислокација путничке станице са дотадашњег места упућивала је на најближу могућу локацију нове станице, јер је постојећа станица имала идеалан положај у односу на град. Ранжирна станица се морала ротирати скоро под правим углом у односу на раније усвојено решење из 1961. године.

У земљотресу у Скопљу 1963. године су град и железничка постројења претрпели тешка разарања. Раније усвојени генерални урбанистички план стављен је ван снаге, чиме је доведено у питање раније усвојено решење железничког чвора из 1961. године. Ипак дата је сагласност за изградњу моста преко Вардара.

Оваквом одлуком Градског собрања оснажена је првобитна идеја о северној обилазној прузи као прикључној прузи за чвор из правца Косовске Митровице и Гостивара. Дислокација путничке станице са дотадашњег места упућивала је на најближу могућу локацију нове станице, јер је постојећа станица имала идеалан положај у односу на град. Ранжирна станица се морала ротирати скоро под правим углом у односу на раније усвојено решење из 1961. године.

Овако задате локације најважнијих станица и пруга требало је уконпоновати у рационално техничко решење чвора, узимајући у обзир и све остале неопходне делове чвора. Тако је настало ново решење Скопског железничког чвора које је 1965. године израдио Завод за пројектовање ЈЖ. Ново решење полази од потпуне диференцијације путничког саобраћаја од теретног на подручју града.

За путнички саобраћај предвиђена је нова путничка станица пролазног типа у насељу Пролеће и техничка путничка станица у насељу 11. октомбри поред пруге према Ђевђелији.

У једностраној гравитационој ранжирној станици која је лоцирана код села Трубарево изграђена је пријемна група са 7 колосека, ранжирно-отпремна група са 20 основних и 12 помоћних колосека и станична група за сабирне возове са 8 колосека. Изграђени су и сви неопходни објекти високоградње. ]]>
Thu, 20 May 2010 23:12:12 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/289/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80
Железнички чвор Љубљана http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/287/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%89%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html Ново урбанистичко решење центра Љубљане, студије "Тауерн" и "Балкан", оптерећеност постојећег стања чвора низом проблема, као што су: недовољни капацитети, уска грал, бројна пресецања путева вожње у нивоу, затим очекивање интензивирања железничког саобраћаја у будућности, а посебно приградског саобраћаја, били су непосредан повод за покретање питања концепције даљег развоја чвора.

Ново урбанистичко решење центра Љубљане, студије "Тауерн" и "Балкан", оптерећеност постојећег стања чвора низом проблема, као што су: недовољни капацитети, уска грал, бројна пресецања путева вожње у нивоу, затим очекивање интензивирања железничког саобраћаја у будућности, а посебно приградског саобраћаја, били су непосредан повод за покретање питања концепције даљег развоја чвора.

Тај сложен задатак поверен је Саобраћајном институту ЦИП 1979. године. Основни концепт развоја железничког чвора Љубљана, по предлогу стручњака Саобраћајног института ЦИП, заснивао се на следећим принципима и циљевима:

  1. Постепено изградити довољно велике капацитете чвора, да би се железнички саобраћај могао несметано развијати на подручју СР Словеније и да би се мгао прихватити и пропуштати повећани обим саобраћаја међународног саобраћаја који гравитира преко овог подручја;

  2. Задржати све железничке капацитете на постојећим локацијама, уз њихову модернизацију и уклапање у ново техничко-технолошко решење;

  3. Раздвојити теретни саобраћај од путничког у циљу растерећења капацитета чвора и ослобађања централне зоне града од теретног саобраћаја;

  4. Створити концептом решења чвора услове за висок степен безбедности саобраћаја;

  5. Посебну пажњу посветити рационалним технолошким решењима станица и пруга;

  6. Дати решење чвора које се може етапно изграђивати и економски оправдати са становишта инвестиција. При томе настојати да свака етапа представља заокружену техничко-технолошку целину;

  7. Провођењем брзих пруга корз чвор и изградњом обилазне теретне пруге, створити услове да се постојеће пруге растерете од саобраћаја, да се модернизују и прилагоде за потребе приградског и градског саобраћаја;

  8. Максимално користити постојеће железничко земљиште, као и раније предвиђене резервате и коридоре.

На основу усвојеног концепта развоја чвора Саобраћајни институт ЦИП је урадио идејне пројекте станица и постројења у чвору, идејне пројекте нових прикључених пруга и идејне пројекте реконструкција и доградње другог колосека на пругама за приградески саобраћај.

Рад Саобраћајног института ЦИП на железничком чвору Љубљана трајао је око 10 година уз успешну и коректну сарадњу са ЖТ Љубљана и свим градским структурама.

]]>
Thu, 20 May 2010 23:09:29 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/287/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%89%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0
Концепт дугорочног развоја Железничког чвора Ниш http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/16/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82+%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%9D%D0%B8%D1%88.html Железнички чвор Ниш је један од најстаријих и најзначајнијих чворова на железничкој мрежи Србије, а дугогодишњи неусаглашен развој довео је до просторних и функционалних конфликата железнице и града Ниша.

 Наоснову дугогодишњихпроучавањаи анализа постојећег стања, а премаусвојеним принципима и циљевима развојажелезничкихчворовау великим градовима урађенје Концептдугорочногразвоја чвора Ниш. Концепт дефинишецеловито, савремено техничко-технолошкорешење за све функцијечвораиповећанизначај железнице, узимајући у обзир свеспецифичности Нишакао регионалног центра изначајне међународнесаобраћајнераскрсницена Коридору 10. Концептом чвора остваренису основни принципи и циљеви: максималносу задржани и модернизовани постојећижелезнички коридори; извршеноје раздвајање путничког и теретногсаобраћаја на подручју града;путничке пругекроз централну зону градапружају услове заорганизовање интензивног приградског,а на значајним релацијама и градскогсаобраћаја;сваукрштања пруга са постојећим и планиранимпутевима и улицама су денивелисана,чиме је решен највећи конфликт железницеи града, што значајно доприносифункционалној повезаности града,безбедности саобраћаја, као и заштитиживотне средине;одговарајућимнивелационим положајемпругарешени супросторниконфликти железнице и града,створенису услови за интермодалност железничког,друмског и ваздушног саобраћаја.Локација путничке станице има условеза за формирање јединственогсаобраћајно-пословно-комерцијалногцентра по европским стандардима ипредставља развојну шансу Ниша. Концептомсу дата дугорочна развојна решења којасе могу реализовати етапно у складу сапотребама и могућностима. Задатак јемултидисциплинаран и на његовој израдису учествовали стручњаци из свих области.

]]>
Thu, 20 May 2010 15:54:30 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/16/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82+%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%9D%D0%B8%D1%88
Идејни пројекат Новосадског железничког чвора II етапа Локомотивски депо, техничко-путничка станица, група за намирење и колска радионица http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/15/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0+II+%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%2C+%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C+%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.html По усвојеном концепту Железничког чвора Нови Сад, у периоду од 1964. до 1970. године, реализовани су објекти I етапе и неки објекти II етапе измештања постојећих објеката железничке инфраструктуре из станице Нови Сад ложионица на нову локацију у железничку станицу Нови Сад Ранжирна.

На основу претходно израђеног Генералног пројекта, који је усвојен 2002. године од стране Републичке ревизионе комисије, Саобраћајни институт ЦИП је израдио Идејни пројекат постројења и објеката за локомотивски депо, техничко-путничку станицу, групу за намирење и колску радионицу.

Пројекат је урађен водећи рачуна о већ изграђеним објектима станице Нови Сад Ранжирна, технолошким захтевима, постојећој испланираној комуналној инфраструктури, као и започетим објектима групе за намирење. По изградњи објеката II етапе биће могуће да се дефинитивно напусте стара железничка станица Нови Сад Ложионица и ослободи простор за развој града.

Локомотивски депо је пројектован као проточна, комбинована хала тестерастог облика која се састоји од хале "А" и "Б" и анекса. Хала "А" намењена је за преглед и одржавање дизел локомотива, електро локомотива и ванредне прегледе, док се у хали "Б" обављају прегледи и одржавање електро моторних и дизел моторних возова.

У оквиру техничко-путничке станице обавља се грубо чишћење и прање и темељна нега кола и гарнитура у хали за негу кола. За обављање ових операција пројектована су колосечна постројења за пријем, гарирање, ситно одржавање, опремање и отпрему гарнитура, као и формирање састава.

Група за намирење намењена је снабдевању вучних возила песком, уљима, водом и горивом. Објекти пројектовани за извршење ових операција су ; пескара са силосима, пумпна станица, складиште уља, претакалиште, складиште дизел горива, постројење против пожарне заштите, претоварна пумпна станица, подземни резервоар, канали за дневне прегледе и стајалиште за намирење дизел горивом.

Колска радионица је предвиђена као објекат у коме ће се обављати одржавање путничких и теретних кола кроз следеће врсте редовног и ванредног одржавања; дневни прегледи, месечни прегледи, ванредне оправке мањег обима, ванредне оправке већег обима, контролни прегледи.

На комплексу је пројектовано и постројење за пречишћавање отпадних вода, унутрашње саобраћајнице за приступ објектима са паркинзима.

]]>
Thu, 20 May 2010 15:53:25 +0100 Чворови http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost/tehnickaDokumentacija/gradjevinskiProjekti/zeleznickaInfrastruktura/cvorovi/story/15/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0+II+%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%2C+%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2C+%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0