štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Главни пројекат и реализација објекта торња на Авали, партерног уређења и објекта испод приступног платоа

Година реализације: август - децембар 2005

Пројекат новог торња израђен је у Саобраћајном институту ЦИП у периоду август-децембар 2005. године.

4

ПРОШЛОСТ

Смештен у окружењу заштићеног природног добра најсеверније шумадијске планине, на коти 439 м, телекомуникациони и туристички објекат АВАЛСКОГ ТОРЊА годинама је представљао јединствено грађевинско чудо архитеката Угљеше Богуновића, Слободана Јањића и конструктора академика Милана Крстића. 

Проглашен најлепшим торњем на свету према Асоцијацији торњева у Паризу, био је једина грађевина овог типа која је за пресек имала равнострани троугао. Стручњаци су се годинама дивили вредности коцепта и конструкције, лепоти композиције, осећању новог, смелог, јаког, а бројни посетиоци погледу који се отварао са видиковца ка пространствима панонске равнице и таласастим побрђима Шумадије.

У највишу структуру на Балкану до 1999. године, грађену од 1961-1965, на тлу испод кога су се налазили сплетови подземних ходника и напуштена рударска окна стара 2000 година, уграђено је више од 4000 тона армираног бетона. Врхунац посла представљало је постављање преко 60 м високе антене тешке око 25 тона. Овај УКТ и РТВ торањ омогућавао је емитовање радио програма на ултракратким таласима и телевизијског програма који се код нас појављује крајем педесетих година. 

Истовремено торањ је служио као озбиљно, велико телекомуникационо чвориште према Грчкој, Бугарској, мађарској и другим републикама бивше Југославије.

Хваљен и оспораван у свом животном веку од преко 40 година, Авалски ТВ торањ срушен је у Нато бомбардовању 1999. године.

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА - САДАШЊОСТ

videoMali

Акцију обнове Аваслког торња покренули су Удружење новинара Србије и Радио телевизија Србије. Ову акцију подржала је Влада Србије, тако да су први радови на локацији срушеног торња почели у мају 2005. године. 

Хиљаде тона бетона и остатака гвожђа рашчишћаване су током пролећа 2005. године. Након рашчишћавања извршена су геодетска снимања и мерења, инжењерско-геолошка, геотехничка и геомеханичка истраживања и испитивања, предвиђене мере консолидације терена у зони фундирања и дати услови за фундирање у зони темеља новог Торња. 

Више од 50 стручњака из различитих области учествовало је у реализацији главног пројекта обнове Торња. Извођење радова, према пројектној документацији коју је израдио Саобраћајни институт ЦИП, поверено је предузећу "Ратко Митровић - Дедиње" почетком 2007. године. Захтев инвеститора био је да се у потпуности задржи претходни визуелни идентитет Торња, што је значило задржавање свих димензија претходног објекта. 

Објекат торња састоји се од бетонског дела конструкције Торња висине 136.65 метара и челичног дела конструкције Торња висине 67.85 метара.

Бетонски део састојао се од ногу Торња, стабла Торња и седмоспратне гондоле на врху. Ноге Торња биле су укопане 1,4 м, ослоњене на стену односно бетонски блок, међусобно повезане темељним гредама. Стабло Торња је имало за попречни пресек једнакостранични тоугао. Дужина страница износила је седам метара, мерено по осовини зида, а у теменима троугла постојала су кружна ојачања. Прилаз торњу остварен је преко армирано-бетонске приступне рампе-моста дужине 60,0м и ширине 4,20м.

Седмоспратна гондола на врху бетонског дела има три затворене и четири отворене етаже. 

Поред сала и тераса специјално пројектованих за антенске, РТВ и ПТТ уређаје , Авалски торањ на коти 119.20м има кафе бар, а на 122.60м терасу- видиковац до којих посетиоце возе два лифта за непун минут (око 40 секунди).У случају пожара, време евакуације из објекта биће око девет минута, а контрола улаза обезбеђује увид у тачан број посетилаца у торњу, високом нешто више од 204 м, пројектованом тако да може да издржи најаче земљотресе који се могу јавити на овом подручију.

Имајући у виду чињеницу да је претходни Торањ пројектован 1948. године, као и пре доношења Закона о пројектовању у сеизмичким подручјима, може се закључити колико је то био изазован задатак. 

Урађена је потпуно нова статика Торња, измењен систем и повећана дубина фундирања, повећане су марке бетона до МБ 60 у појединим деловима конструкције где су срачуната највећа напрезања уведени су каблови за преднапрезање. 

Посебна пажња посвећена је аспекту противпожарне заштите. Значајне измене претрпели су и материјали коришћени у ентеријеру Торња. Предвиђено је да се уграде несагориви материјали, односно материјали приликом чијег сагоревања се не ослобађају отровне материје.

• Урађен је пројекат натпритиска лифтовског окна.

• Стабло Торња подељено је на четири противпожарна сектора.

• За гашење евентуалног пожара у простору ресторана предвиђен је систем водене магле. 

У конструкцији Торња урађен је и специјални систем мониторинга конструкције. Резултати добијени овим мерењима користиће се као у научно истраживачке сврхе, тако и за процену подобности коришћења објекта при екстремним временским условима. 

Објекат испод приступног платоа, користећи денивелацију терена на коме се плато-постамент Торња троугаоног облика налази, формиран је као нови корисни простор, нето површне око 930м2, предвиђен за смештај пратећих садржаја намењених посетиоцима (трговина, угоститељство, туризам), који ће, разрадом програма туристичко-рекреативног развоја резервата Авале, бити коначно прецизирани као корисничке потребе.

Партерно уређење, на нивоу Комплекса, његових фунционалних делова и поје-диначних објеката, обухвата: слободне површине, архитектонско-грађевинске елементе и урбану опрему као и техничка разрешења инфраструктуре, обликовно и амбијентално усклађене са изграђеним објектима и природним окружењем.

Стручни надзор током извођења радова на изградњи комплекса Авалског торња вршили су стручњаци Саобраћајног института "ЦИП".
Радови на изградњи Авалског торња завршени су у октобру 2009. године.

Повратак