štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Саобраћајном институту ЦИП друга награда 26. Међународног салон урбанизма у Нишу

10. 11. 2017

Саобраћајни институт ЦИП ове године освојио је другу награду 26. Међународног салона урбанизма у Нишу у категорији Регионални просторни планови и планови подручја посебне намене, за Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд - Суботица - државна граница (Келебија).

У Нишу, ове године, Саобраћајни институт ЦИП, поред награђеног пројекта, представио је и Урбанистички пројектат за Батровце.

26. Међународни салон урбанизма у Нишу одржава се у организацији Удружења урбаниста Србије, под покровитељством Министaрства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и грaд Ниш и траје до 15. новембра.

nagrada
dobitnici
plakat 1
plakat 2

Просторни план подручја посебне намене инфратруктурног коридора железничке пруге Београд - Суботица - државна граница (Келебија)

Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд - Суботица - државна граница (Келебија), који је урадио Саобраћајни институт ЦИП, утврђен је Уредбом Владе Републике Србије у априлу 2017. године.

Просторни план се израђује у циљу стварања услова за модернизацију пруге Београд - Суботица - државна граница (Келебија), која је део Пројекта железничке пруге кроз Мађарску и Србију, а у складу са Меморандумом о разумевању и сарадњи на пројекту мађарско - српске железнице, између националне Комисије за развој и реформе Народне Републике Кине, Министарства спољних послова и трговине Мађарске и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије.

Планом је у целини обухваћен ифраструктурни коридор пруге од Београда до државне границе, у складу са концептом планирања саобраћајних коридора као јединствених целина обухваћених једним планским документом.

Високи технички стандарди су услов који је ЕУ поставила за Паневропску железничку мрежу, како би се обезбедила конкурентност железничког сектора. Реструктурирања железничког сектора у различитој динамици захватају земље Југоисточне Европе. Промене овог типа, када су у питању железнице као систем, спроводe се синхронизовано на ширем подручју и требало би да омогући реализацију првог дела великог пројекта - модернизацију пруге од Будимпеште до Београда. Пруга ће имати велики значај за земље централне и источне Европе.

Регионална повезивања и сарадња са суседима су претпоставке за шире интеграције и у том смислу представљају значајну карику за учвршћивање позиције Републике Србије у ширем окружењу.

Планирање, коришћење, уређење и заштита простора железничке пруге засниваће се на принципима унапређења и повећања квалитета и квантитета железничког саобраћаја и инфраструктуре, коришћења повољног географског и саобраћајног положаја Републике Србије и бржег напретка у интеграцији у окружење, уз смањивање штетног утицаја на животну средину и уз поштовање европских стандарда, стабилности система, еколошке поузданости, безбедности и економске исплативости.

Визију представља уређена, безбедна и ефикасна мрежа железничких пруга, са одговарућим степеном технолошког развоја и применом техничких решења, који одговарају пругама високих перформанси и омогућавају адекватно повезивање са окружењем. Дугорочни циљ развоја железничке мреже је да магистралне пруге Републике Србије, као део коридора Х и део приоритетних праваца југоисточне Европе, буду квалитетне двоколосечне пруге, оспособљене за мешовит путнички и теретни саобраћај, за брзине до 200 km/h и комбиновани превоз.

Циљ Плана је (стварање планског основа) омогућавање реализације пројекта изградње, модернизације и реконструкције пруге, на деоници Београд - Нови Сад и провера стратешки утврђене трасе пруге на деоници Нови Сад - Суботица - државна граница (Келебија), уз решавање потенцијалних конфликата у простору и остваривање позитивних ефеката утицаја инфраструктурног коридора.

Посебна намена - инфрастрктурни коридор железничке пруге, представља линијски инфраструктурни систем. Сходно томе, План акцентује техничка решења, која представљају основ за третирање осталих планских поставки, односно делова Плана који се баве конфликтима у простору, утицајима посебне намене, решењима, приоритетима.

Израда просторних планова подручја посебне намене инфраструктурних система, у основи се ослања на техничку документацију, а ниво техничке документације представља основ за одлучивање о одређивању делова обухвата који садрже детаљну разраду, потребну за директно спровођење.

Оваквим приступом омогућава се усклађеност степена детаљности техничке документације и степена детаљности планских решења, што је од изузетног значаја у деловима у којимa План представља основ за директно спровођење.

Методолошки приступ посебној намени, у овом плану, представља синтезу елемената, који су утврђени планским задатком, постојећим улазним подацимa, постојећом техничком документацијом и законски прописаним садржајем Плана.

Карактеристику Плана представља проширење постојећег инфраструктурног коридора, чиме се минимализују негативни утицаји на окружење.

Посебна намена обухвата инфраструктурни коридор пруге за брзине до 200km/h коју чине три карактеристичне деонице: Београд - Стара Пазова, детаљна разрада са елементима за директно спровођење, Стара Пазова - Нови Сад, усклађивање постојећих решења и Нови Сад - Суботица - државна граница (Келебија), стратешки план са елементима и смерницама за даљу разраду.

У даљој изради планске документације предстоји детаљна разрада деонице Нови Сад - Суботица, која ће се израђивати паралелно са израдом техничке документације, коју ради Саобраћајни институт ЦИП.